Кнеза Лазара Л2
35000 Јагодина, Србија

+ 381 35 82 00 999

+ 381  63 824 99 99

Симе Шолаје 1А 78000 Бања Лука

+ 387 65 18 99 99

21 ГОДИНА СА ВАМА У СЛУЖБИ САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА

21 ГОДИНА СА ВАМА У СЛУЖБИ САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА

Кнеза Лазара Л2
35000 Јагодина, Србија

+ 381 35 82 00 999

+ 381  63 824 99 99

Симе Шолаје 1А 78000 Бања Лука

+ 387 65 18 99 99

Значај Академија Филиповић у служби неформалног образовања у развоју личности, државе и друштва

У савременом схватању друштва под појмом образовања, подразумева се много више од класичног стицања одређених знања и вештина у искључиво академском контексту. Потребе за оним што образовањем треба стећи, мења се убразаним развојем науке и технологије као и социјалним и економским променама друштава у транзицији. Формално образовање није у стању да адекватно прати убрзани темпо друштвених реформи па, све више простора уступа неформалном образовању. Као такво оно се одвија као допуна формалног али не и никако као његова супротност. Неформално образовање неоспорна је чињеница у сваком процесу учења и представља вид надоградње и продубљивања знања стечених формалним школовањем.

Однос неформалног и формалног образовања је комплементаран и условљен. Они коегзистирају. Елементи једног се могу наћи у другоме и обрнуто. Неформално образовање је данас неопходан део концепта модерног образовања. Модерном друштву су неопходне нове вештине, додатна знања уз истовремен концепт промовисања вредности – социјалне равноправности и доступног образовања за све категорије друштва.

Најважнија одредница неформалног образовања и главни узрок привлачности, јесте чињеница да је оно изванинситуционално и добровољно. Намењено је најразличитијим групама становништва, од најмлађих до најстаријих, и све се више тражи и цени на отвореном тржишту рада. Неформално образовање омогућава свакој особи, да активно учествовање у свим оним садржајима и програмима који су током њеног формалног образовања за њу били недоступни или је се готово никад нису тицали.

Неформално образовање зависи од личних интереса, а његова функција је мотивација појединца за стално проширивање постојећих знања. Појединаца напредује у процесу усвајања знања у односу на животни контекст у коме се налази, као и у односу на своје професионалне аспирација. Према концепту доживотног учења, ,,Учење је комплексан и живи процес који се континуирано мења заједно са појединцем, његовим потребама и светом око њега, а то је у ствари читава поента учења. Учење је адаптација која сваком од нас омогућује да фунционише у променљивом свету“ ( Лундмарк,2002,325).

Широк је спектар циљева неформалног образовања а глани од њих је свакако интеграција појединца у друштво кроз развој креативности и стваралаштва. Често се наводи да је главни пут за излазак из сиромаштва и пут динамичног развоја сваког друштва утемељен висином практиковања неформалног облика образовања и обуке, тј. образовањем сваког појединца као члана друштва на свим нивоима и током целог живота.

Неформално образовање води развоју личних, социјалних и професионалних компетенција. Оно је квалитетан и снажан одговор на разноврсне потребе савременог човека. Све је присутнији став да је неформално образовање обавеза, више морална него законска, свих чланова друштва. Усавршавања кроз цео живот је процес који се наставља и који траје, током целог живота, у различитом обиму и разлучите врсте у зависности од степена образовања и од животне доби. То учење је кристално чиста неопходност и императив времена у коме живимо, то је заправо неформално образовање које нам све наведено у потпуности омогућава.

Образовање је процес који се по светским стандардима дели на

1. ФОРМАЛНО, НЕФОРМАЛНО И ИНФОРМАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

Како бисмо објаснили појам неформалног образовања, прво ћемо да дефинишемо појам формалног.

Формално образовање спада у оне облике образовања који се срећу углавном у школским институцијама и оно је прописано правним актима. Знања и вештине се стичу према плану и програму који је унапред предодређен и који у мањем степену обраћа пажњу на индивидуалност појединца. Знање се усваја постепено, сходно узрасту и због тога је подељено по разредима и степенима (предшколско,основна, средња, висока школа и факултет). Иако је најтипичнији пример формалног образовања школа, формалном образовању припадају сви садржаји и институције за који важе исти принципи (на пример, полагање возачког испита). Формално образовање се спорије мења у складу са потребама друштва и то је уједно и његова основна мана. А упоредо са формалним образовањем развија се и неформално образовање.

Неформално образовање. Како се развија друштво, производ већег степена образовања је повећање потребе за усавршавањем. Ово је условљено убрзаним развојем науке и технологије. С обзиром на природу формалног образовања и “правилима организовања” тока учења, оно није могло увек држати корак са развојем нових знања и настанак неформалног образовања се управо на овим недостацима темељи. Дакле, неформално образовање служи да допуни формално и да нам да прилику да приступимо свим оним садржајима који су у формалном неприступачни или чак потпуно нетакнути (разни курсеви специфичних вештина, практичних пословних знања, личног усавршавања попут плеса, масаже….). У неким случајевима, због недостатка довољно ефикасног модела флексибилног формалног образовања, неформална едукација је носилац смањења јаза између постојећег и потребног образовања, научних дисциплина и жеља младих људи.

Неформално образовање се спроводи кроз активности као што су курсеви, семинари, предавања, конференције, радионице, разни типови тренинга, као и волонтирање.

И поред тога што неформално образовање није законски прописано у свим друштвеним сегментима, да не постоје директно одређена правила како оно треба да изгледа, мора да постоји оквир у ком ће се оно спроводити, као и унапред разрађени циљеви и задаци које ће пратити и који ће бити прилагођени циљној групи. Управо због диференцијације едукативног садржаја, он мора бити флексибилан како би одговарао свим полазницима. Типично за неформално образовање је да постоји добровољно учешће полазника тих курсева, семинара и слично, увеликој мери независно од година, искуства и претходног образовања. Предавач мора бити обучена и компетентна особа и његова улога је да оствари добру интеракцију са полазницима због размене искустава и вештина, и учење кроз практичан рад, тако да они који уче постају

активни чиниоци процеса учења. Циљна група у неформалном образовању не познаје

године (наравно, мора бити у реалним могућностима везаним за сам програм). Као што је речено, неформално образовање је процес изван формалног образовног система , шлужи као допуна формалном образовању, представља, не његову супротност али свакако представља организовану едукативну активност, са циљем да задовољи тежње, потребе и циљеве корисника и циљеве учења.

Информално образовање је непланирано, често несвесно, учење које се одвија у свакодневном животу и може се стицати на основу свакодневног искуства, као што је искуство везано за породицу, пријатеље, групе вршњака, медије и друге утицаје у нечијем окружењу; овај тип учења одвија се на нередовној основи током човековог живота. Информално образовање је оно што бисмо у свакодневном говору назвали „школа живота”.

ЗНАЧАЈ АКРЕДИТОВАНИХ ПРОГРАМА АКАДЕМИЈЕ ФИЛИПОВИЋ У РЕИНЖИЊЕРИНГУ ОБРАЗОВНОГ ПРОЦЕСА

Образовање је један од темељних стубова на којима почива свака заједница, друштво односно држава.Без правилног образовања нема ни напретка у друштву тако да свако учење које води ка повећању запослености, личном развоју, активнијем ставу у друштву и разумевању савремених европских вредности, треба вредновати и уважити. Савремен систем образовања мора да постане отворен и транспарентан колико и само друштво, уколико жели да се развија. Традиционални концепт образовне особе као личности која је током одређеног развоја свог живота, похађала формални систем образовања, стекла одређене квалификације као предуслов за обављање одређених делатности, одавно је превазиђен. Савремено друштво захтева појединца који је спреман да прихвати континуирано учење и усавршавање као део свакодневнице. Целоживотним образовањем које нуди концепт неформалног образовања, начин је да људи осавремењују своја знања и своје компетенције али и да стичу нове. Континуирано унапређивање образовања није само могућност неформалног образовања него и нужност свакодневнице. Наставници и њихова додатна едукација су у центру тог приступа као актери који обезбеђују висококвалитетно образовање за све који учествују у образовном процесу. Стандарди компентенција наставника указују на значај континуиране и перманентне едикације током рада у школи. Они су замишљени да буду динамични а не статични. То значи да додатне едукације наставника, траба да буду референтни оквир за професионални раст и развој током читаве каријере.

Сагледавајући потребе савременог друштва, потребе за наставком учења, образовања и стицања разних вештина, 2003.године основана је Академија Филиповић доо са циљем да пружи квалитетно неформално ( додатно) образовање грађанима Републике Србије у свим образовним профилима. Од 2004 године Академија Филиповић активно сарађује са школама из региона опремајући их ИТ опремом и едукујући наставно особље за рад са истим. Уочена је велика ИТ неписменост запослених у образовању, самим тим и огромна потреба за њиховом едукацијом. Тако је тим Академије Филиповић( тада још Агенције за образовање Филиповић) започео рад са школама, односно са акредитацијом програма који су за циљ имали унапређивање наставног процеса на принципима активног учења и креативног рада, јачање стручних компентенција наставника, унапређивање квалитета знања, развијање педагошких и дидактичко- методичких компентенција наставника и стручних сарадника у свим наставним областима, као основ за стварање подстицајне климе у настави за ефикасније учење. Могућности употребе различитих извора знања, имплицирају чињеницом да наставници нису једини ,,чувари“ знања и информација, нити је школа једини центар развоја и учења. Континуирано целоживотно образовање, како захтева савремено доба, тражи шири спектар извора, облика и начина образовања. Едукатори Академије Филиповић имали су велику одговорност да темама заинтересују полазнике, а учење на семинарима заснују на пракси и конкретним наставним потребама.

Првих година рада Академија Филиповић доо из Јагодине, акредитовала је програме за информатичко описмењавање запослених у образовању, за едукацију из области заштите животне средине. Професионални рад и обрада актуелних тема допринели су да је данас Академија Филиповић постала синоним неформалног образовања у свим школама широм Србије. Својим мисијом и визијом промовишемо концепт ,,Друштва знања“, информатичког и информацијског друштва, друштва које заступа идеје доживотног учења ( лифелонг леарнинг ). Док знање посматрамо као јавно добро (које би требало да буде) доступно и приступачно свим људима и сваком поједином човеку. Човек и полазник наших семинара и курсева, представља нам највећу вредност, јер човечанство може да напредује само уколико појединцу омогућимо да стиче нова знања и оснажује свој ум..

У сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања који је Академији Филиповић одобрио програме стручног усавршавања запослених у образовању и кроз њихово спровођење кроз дугорочни период, промовисана је лична професионална филозофија континуираног стицања компетенција за рад.

Током предходних година Академија Филиповић реализовала је семинаре из различитих научних области (информатике, инклузије, креативне наставе, рада са децом, подршке породичном васпитању..), пре свега пратећи потребе школа. Самим тим преузета је одговорна улога у сталној подршци школама у њиховим дугорочним плановима стручног рада и развоја, као и тезе развојног планирања у кретањима ка савременој школи као мери успеха свих актера.

Године иза нас сведоче о нашем изузетном професионалном раду, акредитоване програме Академије Филиповић похађало је неколико десетина хиљада запослених у образовним установама ( у задње две школске године 2012/2013 и 2013/2014 семинаре Академије похађало је око шест хиљада полазника- подаци доступни на сајту ЗУОВ-а)

Програми су рангирани и оцењени највишим оценама за шта је Академија Филиповић добила одређена признања и нагреде за деловање и промоцију савремених знања.

Академија је два пута била домаћин летње школе на којима је презентован и сумиран дотадашњи рад на тему,,Инклузивно образовање одговорност и потреба свих“ и ,,Образовна ефикасност“. Скуповима су присуствовали директори и стручни сарадници школа који су се својим обраћањем и стручним радом захвалили на успешној и дугогодишњој сарадњи са жељом да се даља сарадња настави и у наредном периоду.

Зашто су семинари Академије Филиповић добри?

Прате оптимално повезивање и поклапање потреба и очекивања учесника и исхода заједничког рада на реализацији садржаја програма, на семинарима је присутна радна и креативна атмосфера иза које стоје стручна знања и стручни тим који пружа подршку запосленима и након обуке. Оно што истиче као кључну тачку у раду јесу прагматична знања, висока применљивост наученог у пракси, полазак од општих ка појединачним садржајима, радионичарски принцип рада као основ искуственог учења. Примењују се савремене методе, технике и приступи у реализацији предвиђених садржаја. Тим чине осведочени стручњаци у својим областима рада, који својим стручним радом и знањима, као и развојем добрих међуљудских односа успешно мотивишу и усмеравају наставнике у усвајању и примени нових знања.

Семинари обилују коришћењем иновативних материјала, скрипти, примера, практичних искустава, што омогућава учесницима да поред рада на теоријском оквиру дате теме понесу прегршт знања која ће применити у самој учионици и тако иновирати свој рад са ученицима.

О раду Академије Филиповић похвално говоре хиљаде задовољних полазника који су високо котирали и оценили семинаре, што представља директну препоруку за даљи рад. Академија је спровела и кључна емпириска истраживања о одређеним програмима и циљу праћења и вредновања сопственог рада.

Све ово допринело је позитивној слици која говори да је код просветних радника ипак присутна јака воља и жеља за развојем личних афинитета о чему на крају и говоре позитивни ставови и речи похвале о раду Академије, пионира неформалног образовања у Р. Србији.

НИЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ДАТИ.” ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

Аутори текста

БРАТИСЛАВ ФИЛИПОВИЋ M.SC.ECC

БОЈАН ГРУЈИЋ, ДИПЛ. ПЕДАГОГ

ОЛИВЕРА ИЛИЋ, ДИПЛ. ПЕДАГОГ